istraživanja

S GODINAMA POSTAJEMO INTELIGENTNIJI

SM inteligencija, istraživanja , ,

S GODINAMA POSTAJEMO INTELIGENTNIJIRezultati istraživanje naučnika sa Masečusetskog tehnološkog univerziteta (Massachusetts Institute of Technology – MIT) objavljeni u časopisu Psychological Science pokazuju da nake obilježja inteligencije nastavljaju da se razvijaju i nakon 22 godine života.

Naučnici su sproveli jako zanimljivo istraživanje da bi utvrdili na koji način se mijenja inteligencija tokom života. Iz opšte bolnice u Masačusetsku testirali su čak 48.547 ispitanika starosti od10 do 89 godina koji su posjećivali GamesWithWords.org i TestMyBrain.org internetske stranice. Ispitanici su imali mogućnost da biraju jezičke testove, testove inteligencije i pamćenja, prepoznavanje emocija, Nastavi čitati →

MUŠKARCIMA VAŽNIJI ŽENSKI IQ OD VELIČINE GRUDI

SM inteligencija, istraživanja , ,

MUŠKARCIMA VAŽNIJI ŽENSKI IQ OD VELIČINE GRUDIIstraživanja profesora evolucione biologije Dejvida Bejnbridža (David Bainbridge) sa Kembridža pokazuju da muškarci – uprkos raširenim stereotipima – radije za partnerke biraju inteligentne žene, u odnosu na žene sa velikim grudima. Naime, njegova istraživanja ukazuju da inteligentnije žene muškarcima izgledaju kao bolje buduće majke. Takođe, muškarci instinktivno zaključuju da su inteligentne žene imale inteligentne roditelje.

Profesor Bejnbridž razbija još jedan mit o važnosti veličine Nastavi čitati →

ZA IQ JE VAŽNIJA STRUKTURA MOZGA OD VELIČINE MOZGA

SM inteligencija, istraživanja , ,

ZA IQ JE VAŽNIJA STRUKTURA MOZGAIstraživanje grupe austrijskih, holandskih i britanskih naučnika sprovedno na uzorku od 8000 učesnika utvrdilo je da je struktura mozga u pogledu kveficijenta inteligencije (IQ) važnija od veličine mozga. Ovo je važno otkriće jer su brojna istraživanja pretjerano naglašavala važnost veličine mozga za IQ.

Naučnici su utvrdili da postoji mala veza između volumena mozga i kveficijenta inteligencije, ali da ona nije presudna. Za biološki temelj kveficijenta inteligencije struktura mozga je daleko važniji faktor od Nastavi čitati →

INTELIGENTNI, A GLUPANI

SM inteligencija, istraživanja , ,

homerNije tačno da samo glupi ljudi prave glupave stvari. Prema istraživanju Roberta Boba Sternberga sa Jejl univerziteta pametni ljudi nisu glupi, ali mogu itekako postupati glupavo. Pod glupavim ponašanjem se smatra ponašanje suprotno mudrom ponašanju. Velika većina ponašanja koja ljudi smatraju glupim nisu glupa u smislu suprotnosti inteligenciji, već glupava u odnosu na mudrost. Naime, pametni ljudi mogu uraditi glupave stvari zbog svojih ubjeđenja da su previše pametni da urade nešto glupo. Takvi Nastavi čitati →

INTELIGENTNIJI LJUDI SU SREĆNIJI

SM inteligencija, istraživanja

srecaIstraživanje London Koledža u kojem je učestvovalo 6.870 ispitanika utvrdilo je da su ljudi sa višim količnikom inteligencije (IQ) srećniji od onih sa nižim IQ-om. Rezultati istraživanja pokazuju da je najveći udio ljudi koji tvrde da su jako srećni bio među osobama sa količnikom inteligencije od 120 do 129 (prosječna inteligencija je 90-110; članstvo u Mensi 148+), dok su najnesrećniji bili oni čiji je IQ od 70 do 79. Istraživanje pokazuje da se niži IQ povezuje sa niskim prihodima, lošim zdravljem i nemogućnošću samostalnog obavljanja kućnih poslova.

Prema mišljenju naučnika, ovo može biti jako frustrirajuće i doprinosi osjećaju nezadovoljstva. Međutim, stanje se može popraviti ukoliko društvo zajedno radi na ublažavanju nejednakosti promocijom potrebe stalnog Nastavi čitati →

ZAŠTO IQ TESTIRANJA NE MOGU UTVRDITI KOLIKO SMO PAMETNI?

SM inteligencija, istraživanja

U studiji kanadskog Univerziteta Ontario u kojoj je učestvovalo 100.000 ispitanika utvrđeno je da su rezultati raznih testiranja kvocijenta inteligencije beznačajni u poređenju sa pameću pojedinca. Ispitanici su rješavali 12 različitih testova inteligencije koji su uključivali zadatke planiranja, logičkog zaključivanja, pamćenja i pažnje. U ovoj najvećoj studiji ikad sprovedenoj iz oblasti inteligencije, naučnici su zaključili da je rezultat takvih testova beznačajan jer su oni previše pojednostavljeni i nespecifični. Naime, naučnici su skenirali rad mozga volontera dok su rješavali testove i zaključili da je ono što osobu čini inteligentnom previše kompleksno da bi se svelo na samo jedan test.

Nastavi čitati →