U časopisu Frontiers in Systems Neuroscience Journal nedavno je objavljen članak koji govori o tzv. teoriji povezivanja (izvorno iz 2015. godine) i pretpostavci da je u pozadini veoma složenih proračuna koji se dešavaju u mozgu relativno jednostavna matematička logika.

Tvorac teorije povezivanja je Joe Z. Tsien, neuronaučnik sa Univerzitetu Augusta u Džordžiji, koji smatra da je korijen inteligencije u altoritmu N = 2ⁱ–1, tj. stvaranje pojedinačnih do uopštenih arhitektura ćelija u mozgu koje su sposobne da generišu određene percepcije ili pamćenje, kao i opšte znanje i fleksibilne postupke. 

Teorija povezivanja sugeriše da je sticanje znanja, sposobnost generalizacija i zaključivanja iz ovih generalizacija, rezultat okupljanje i usklađivanja milijardi neurona. Drugim riječima, postoje dokazi da je mozak u stanju raditi na prilično jednostavnoj matematičkoj logici.

Šta tačno znači ova formula?

Klasteri sličnih neurona formiraju kompleksne grupe sposobne da zajedno obrađuju informacije ili osnovne ideje. Ove grupe se spajaju u funkcionalno povezane motive (FPM) koji su sposobni da procesuiraju svaku kombinaciju ideja. Kada je potrebno obraditi kompleksne situacije, više grupa se ujedinjuje da bi ih zajedno riješili.

Ovo otkriće može da ima ogroman značaj u razvoju vještačke inteligencije. Neuronske mreže vještačke inteligencije već odgovaraju strukturalnom dijelu mozga, pa je moguće primijeniti N = 2ⁱ–1 algoritam u njenom daljem razvoju.

Ovo ne znači samo da smo možda na pragu otkrića funkcionisanja mozga. Možda nas roboti uskoro zaista učine inferiornim.